More more

U ove dosadne zimske dane, kad samo jeleni prelaze preko ceste i svi piju čajeve ko da se ne moru pit i po liti, rado se sjetin lita i kako buden sav potan i smrdljiv. Šalu na stranu, sjetin se ugodnih toplih dana, sunčanja, mora i kulturnih Čeha na plažama. Lol. Najranija sjećanja do kojih moren doprijet vežu se naravno za Rabac, moju veliku ljubav. Kao mali vajk san bi tako malo neobičan. Zogren ko žajfa. Raštiman ko klarinet. Lud ko voltmetar. Ok dosta. Voli san se igrat s cvekima, hodit bos po batudi, zezat se s kukcima i tako te stvari. Tako san vajk kad smo šli na more uze s sobon gumene životinje. Kao jako malega ni me interesiralo more kao mjesto plivanja, nisan kapi zač bin pliva u duboko kad moren lipo bit u plicaku i ko čovik hladit jaj..., ovaj, testi..... um, hladit se, to san želi reć. I tako san ja slaga te životinje po stijenama ko neka budala, svi su me vajk osuđivali na plaži i komentirali : "Što je ovaj mali, neka pipica ha?".  Svi su gledali i smijali mi se. Pogotovo neki grdi ljudi, onako deformirani, oni imaju komplekse pa moraju iskaljivat svoje nezadovoljstvo kojim se napune kad se pogledaju u špegalj. Moju mamu i tatu nikad nisu brigali drugi ljudi pa nisu ni mene. Mam je vajk pisala pjesme i skupljala kamenje sa plaže a tata je sedi na stijeni i gleda u more. Kako je vrime pasivalo tako san poče bit malo osjetljivji pa su mi počele smetat neke stvari tipa kad glupi nekulturni taljani pušte dan prije šugamane na plaži preko noći da in bude za sutra. Vajk kad to vidin po noći si rečen da ću in poć sve pohitat u more ali nikad nisan ipak. Išćen partnera u zločinu eto. Još mi smeta kad neke budale seljačine počnu puštat muziku na plaži i to neke gluposti, Lidiju Bačić ili tako nešto. A najbolje od svega mi je kad ovi turisti nenormalni jedu čokoladu ili ča na plaži pa in se sve rastopi i pade pa bude plaža blatna. Nedaj boh to pokupit bin in pala kruna s glave... Treban poć stavit kumpire frigat, ulje mi se steplilo. Pozz.